Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković promovirao je prije dva dana u Beogradu svoj novi roman pod nazivom Isusovi memoari. Ova knjiga je svojevrsni nastavak Draškovićevog romana Nož, a u njoj će se Srbi suočiti sa istinom i sa brutalnošću zločina koji su, u ime srpstva, počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
U razgovoru za Telegraf Vuk Drašković je govorio o tome šta Srbija mora učiniti kako bi postala moderna država i koja bi se, napokon, kao ptica feniks, izdigla iz sopstvenog pepela.
Drašković u Isusovim memoarima slika upravo slom Jugoslavije, ne krijući i zločine Srba, i pokazujući tragiku tog pijanog i suludog rata među najbližim, piše Telegraf.
“Šćepan Skočivuk, seljak, donosi svoj tefter mrtvih i pokazuje ga komšiji Gavru, inače bivšem partizanu, u kojem je Šćepan tabelarno predstavio koliko je Srba ubijeno od ustaša u Drugom svetskom ratu i koliko su u ratu devedesetih “naši” ubili “njihovih”. Gavro uzima tefter i kaže da, u novom ratu, dobro stojimo, jer je “njihovih” mrtvih više nego “naših”. Strašno je kada se vodi utakmica smrti – ovim rečima počeo je svoju priču za Telegraf.rs Vuk Drašković.
Kada je riječ o srpskim zločinima Drašković kaže:
“Sada se neguje priča da su zločini Srba bili ekscesi pri odbrani ognjišta. Nema nijednog Srbina koji je osuđen u Hagu, a da u očima ogromne većine naroda nije heroj. Slobodan Milošević je najodgovorniji za strašnu politiku poraza i zločina, a sada o njemu pišu hvalospevne knjige ljudi koji su 90-tih bili protiv njega. Ministri mu se klanjaju u grobu i govore da je njega, za vođu Srbije, bio izabrao sami Bog.
Ko o ovome svemu ćuti?
“Ćute oni koji su vodili glavnu reč u odbijanju svih ovih planova, jer ako bi narod s ovim bio upoznat onda ti ljudi ne bi smeli od sramote da hodaju ulicom i svakome bi bilo jasno da su oni najveći krivci i za nacionalni poraz i za zločine. Samo jednom od 1990-te do 2000-te godine, Milošević je prihvatio “antisrpski” plan, a to je Dejtonski sporazum, koji sam ja snažno podržao. Taj sporazum su napisali Amerikanci. Milorad Dodik kaže, na primer, da njemu danas bude ponuđeno da piše mirovni sporazum u Bosni i da maksimalno zaštiti Srbe, on ne bi mogao napisati bolji sporazum. Eto koliko je on antisrpski.
Ipak ne ćuti se samo o ovim stvarima, već i o zločinima?
Ćuti se i o istini da je najveći broj zločina i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu počinila srpska strana. Oluja i Bljesak jesu ogromni zločini, ali toga ne bi bilo da nije bilo saučesništva sa srpske strane, jer da je prihvaćen plan “Z-4” do toga ne bi došlo. Ali, ovde je svaka istina proglašena za jeres i svi koji o tome javno kažu jednu reč bivaju žigosani.
Koje su to stvari i da li Srbija mora da ih sprovede?
“Da se prizna poraz, i da se ničim ne opravdava. Da se priznaju zločini i da ih niko ničim ne opravdava, pa ni zločinima drugih nad Srbima. Da nova politika u svemu bude očišćena i od primesa prethodne politike poraza i zločina, kao i da sva ratna neprijateljstva budu preokrenuta u prijateljstva. To su Nemci uradili nakon Drugog svetskog rata i vidimo gde su danas. To mora i Srbija da uradi. Srbija mora neprijateljstva sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima da preokrene u prijateljstva, da neprijateljstva sa Zapadom takođe okrene na drugu stranu. Naravno da bole žrtve NATO bombardovanja, ali njih je višestruko manje nego što je, recimo, od srpskih bombi ubijeno civila samo u Sarajevu. Za tri godine, ubijeno je blizu 12 hiljada civila, a od toga više od 2.000 dece. Zašto ovo prećutkivati i skrivati?
Za kraj, da li mislite da će se njive deda Avrama (zemlje bivše Jugoslavije) o kojima pišete u romanu “Tamo daleko” nekada ponovo ujediniti?
“Hoće, i to ulaskom svih tih njiva u EU, u poredak jedinstvenog tržišta, nevidljivih državnih granica, istih zakona i vrednosti. Bio sam fasciniran idejom o uniji dve unije, evropske i ruske, o prostoru slobodne trgovine od Lisabona do Vladivostoka. Mislio sam da Evropa ide ka ostvarenju sna De Gola da će ujedinjena Evropa od Atlantika do Pacifika određivati sudbinu sveta. Ukrajina je sve to razbila. Odnosi između Rusije i Amerike su gori nego u doba Hladnog rata, tu je i ekspanzija militantnog Islama, drama na Bliskom Istoku, u Africi. Šta će iz toga da izađe ne znaju ni najveći vizionari. Ipak, usuđujem se reći da je EU osuđenana život, ali i na reforme, i da će, možda, biti preuređena u neke razrede, nalik kompoziciji voza. Verujem da će EU biti podeljena i na podunije, i da će jedna od njih biti upravo te njive i parcele dede Avrama, odnosno zemlje bivše Jugoslavije.”
