Radio Glas Drine Radio koji se sluša i voli
Nisam slutila šta će da uradi. Nije bilo nikakvog nagoveštaja. Bio je preke naravi, ali ovakvom nečemu se nisam nadala. Svi smo bili kao jedna velika porodica.
Sa ovih nekoliko jedva izgovorenih rečenica, teško ranjena Javorka Bogdanović pokušala je u Urgentnom centru u Beogradu policiji da objasni masakr koji je počinio njen suprug Ljubiša. Motive i razmjere krvave drame nije mogla ni da nasluti.
Ohrabrujuća vijest je da se njegova supruga Javorka, koja je u pucnjavi pogođena u glavu i vrat i koja je takođe u bolnicu primljena u kritičnom stanju, prema posljednjim informacijama, osjeća malo bolje.
“Ona je neznatno bolje. Nije životno ugrožena. Probudila se, čak je i komunicirala sa lekarima. Njen pritisak i stanje svesti se popravljaju, i to su dobre vesti”, rekao je za “Novosti” u utorak direktor Urgentnog centra dr Zlatibor Lončar. “Kada bude urađena kompletna dijagnostika i budemo imali sve nalaze, onda će se znati da li će biti rađena hirurška intervencija. Pored njenog kreveta stalno dežura ekipa doktora.”
Ona je iz Velike Ivanče u kompleks Urgentnog centra u Beogradu zajedno sa suprugom Ljubišom i komšinicom Danicom Stekić (75) dovezena kolima Hitne pomoći oko osam časova ujutru. Sve troje su bili u teškom stanju. Danica, nažalost, nije izdržala. Preminula je u toku vožnje. Ljekari su nekoliko puta pokušali da je reanimiraju, ali su ubrzo samo mogli da konstatuju smrt.
Počinilac masakra, tragedije kakvu će Srbija teško zaboraviti, koja je potresla pola planete, Ljubiša Bogdanović, koji je poslije ubistva 13 osoba pucajući sebi u glavu pokušao samoubistvo, u kritičnom je stanju. Ono se u utorak u poslijepodnevnim časovima pogoršalo. Doktori daju sve od sebe da sačuvaju njegov život.
Ispadali meci
“Napadaču je, dok smo ga unosili u šok-sobu, iz pantalona ispalo 16 metaka”, kaže dr Zlatibor Lončar.
Ljubiša je, kako saznajemo, u svoj ubilački pohod krenuo sa oko 50 metaka.
Ubicine ćerke: Tata bio normalan
“Čule smo se sa roditeljima poslednji put u ponedeljak oko 20 sati”, govori nam Zorica Lazić, Ljubišina ćerka.
“Ništa nije ukazivalo na tragediju. Sve je, kao i prethodnih dana, bilo sasvim uobičajeno. Tata je hranio stoku, a brat muzao krave. Mama čistila orahe za našu slavu, Svetog Marka. A protekle nedelje bili smo svi zajedno, proslavili tatin rođendan. Šta da kažem deci? Zar je njihov deda morao ovako da bude upamćen, kad su ga pamtili kao čoveka koji je svima pomagao i svima bio na usluzi, pa i nama. Kako da prođemo kroz Veliku Ivanču i šta će ljudi da nam kažu? Da li ćemo sestra i ja nositi večiti pečat – deca ubice”, pita se Zorica.
Slavica Lazić potom priča da je Ljubiša patio zbog toga što je izgubio posao u mladenovačkom “Inkolonu”. Nekako istovremeno, posao je izgubio i brat Branko.
“Ali, nisu bili u tom smislu ugroženi. Nisu gladovali, ali jesu patili”, kaže ona.
Podsjeća na Ljubišin ratni staž u istočnoj Slavoniji.
“Bio je na ratištu, pre i posle borbi za Vukovar. Ne mogu da govorim da li ga je to progonilo i koliko. Znam da je bio dugo na frontu, ali nama o tome nije pričao”, ističe Slavica.
