Da bi ga odvikla od kockanja, kupila kućni rulet

“Da, kada djeca odu na spavanje, u našoj kući rulet počinje da se okreće i ona postaje kazino. Moj izbor je bio to ili razvod! Tu odluku smo, poslije godinu dana paralelnih seansi kod bračnog i terapeuta za odvikavanja od kocke, muž i ja donijeli zajedno. Zasad funkcioniše, i on više ne ide u kockarnice” .

Novosađanka A. B. ima 39 godina i majka je dvoje djece. Muž joj je, svojvremeno, bio istaknuti gradski funkcioner, da bi im se, poslije 17 godina zajedničkog života, zbog njegove patološke zavisnosti od ruleta, brak gotovo raspao. Kući je mahom dolazio u zoru, a u kazinu je, ne tako rijetko, za noć gubio i po 2.000 evra!

“Ma koliko to nekom zazvučalo nelogično, nije taj novac, sam po sebi, bio problem. Gore je bilo što ga nikada nije bilo kod kuće, što ne upravlja sobom i što te pare troši na bolesnu zavisnost od hazarda. To me je izluđivalo”, kaže, s rezignacijom, ova žena.

Kada je, nastavlja, postala svjesna da pored sebe ima osobu koja je sasvim podlegla teškoj bolesti, suočila sa se pitanjem: šta dalje?

PARE, STAN, BMV… DOKLE bi njenog muža mogla da odvede kockarska strast, A. B. je shvatila u jednoj, na sreću, kućnoj kockarskoj epizodi.

“Kad je ostao bez novca, najprije je, potpuno zanijet, založio naš BMV, a onda i stan u centru grada. Bila sam zaprepašćena i tek tada shvatila i ponore kockarske strasti i koliko bi bilo strašno da je, umjesto ove kućne, ostao u pravim kockarnicama”, rekla je ona za “Novosti” i dodaje – “Mogla sam da ga ostavim, ali sam osjećala da to nije pravo rješenje i da, ipak, treba da mu pružim još jednu šansu, da još jednom i on i ja napravimo neki ustupak. Najprije smo krenuli na paralelne seanse kod bračnog savjetnika i kod terapeuta za odvikavanje od kocke, da bismo, u konsultaciji i sa njima, za doček ove godine riješili da kupimo američki sto za rulet i instaliramo ga u našoj kući”

Da bi sve bilo sasvim autentično, ona je u toj svojevrsnoj predstavi, preuzela i ulogu krupijea. I samoj joj je, na početku, sve to bilo bizarno, gotovo tragikomično.

“Ja kao profesionalni krupije, u uniformi, a on zamišlja da je stvarno u kazinu” – dodaje, s blagom primjesom samoironije – “Morala sam, čak, i da se obučim za tu ulogu, ne naravno na nekom kursu, već preko interneta”

Terapija, zasad, daje rezultat. On zadovoljava svoju strast, a pare ostaju u kući. U početku su za stolom bili samo njih dvoje, a kasnije su počeli da zovu i prijatelje. Igra je sasvim realistična, samo što se svakom, na kraju, uloženi novac vraća.

“Za ovih šest-sedam mjeseci, u kući je ostala ozbiljna količina novca koja bi, znamo to dobro oboje, u suprotnom odavno bila izgubljena. Ipak, ovo je moj posljednji ustupak, a ako se toj strasti ponovo vrati na ruletima izvan kuće, naša zajednička priča biće završena!”, zaključuje A.B.