Kada ćemo jesti zlatnim kašikama?

Iz Udruženja potrošača FBiH ističu da je ova godina za potrošače teža nego prethodna. Cijene i dalje rastu a plate i penzije odavno su prestale pratiti životni standard. Nadležne službe bave se statistikom o potrošačkoj korpi, no građani najbolje znaju da je ona već odavno prazna.
«Ješćemo zlatnim kašikama», san je koji smo davno prestali sanjati. Žalosno je što bi neki jeli i običnim kašikama da imaju šta. Plate i penzije narod je odavno prozvao «crkavicama», a kako i ne bi kad se recesiji ne vidi kraj. Građane zovu potrošačima, barem radi reda. Ova je godina za njih bila gora od prethodne kažu u Federalnom udruženju za zaštitu njihovih prava.

«Došlo je do povećanja cijena za određeni segment u maloprodaji i povećanja cijena komunalnih usluga, dok s druge strane, kada su u pitanju penzije, a da ne govorimo o nezaposlenim, nije bilo povećanja. Imamo jednu situaciju da je oslabljen kućni budžet građana», kazao je Mesud Lakota – sekretar Udruženja potrošača FBiH.

Tako su na ionako osiromašen kućni budžet uticali septembarski izdaci kao što su opremanje učenika za školu, priprema ogreva i zimnice. Kad se tome još dodaju redovni izdaci za komunalne usluge, ostane jako malo ili nimalo sredstava. Nekada smo brojali marke, sada se pazi i na feninge. Šta je luksuz, odavno smo zaboravili.

«Oko 50 do 60 posto stanovništva BiH otprilike je u ovakvoj situaciji. Recesija nije izašla iz BiH i ona je tek negdje na pola puta. S druge strane imamo administraciju koja ima enormno visoka primanja», kaže Lakota.

I ne kaže se bez razloga da «sit gladnog ne razumije» pa je onima na visokim funkcijama ko «bubregu u loju». Danima smo se hvalili kako su nam prinosi pšenice ove godine dobri, ali je cijena hljeba ostala ista. Iz Udruženja potrošača ističu da sa domaćom pšenicom možemo zadovoljiti oko 30 % vlastitih potreba dok sve ostalo moramo uvesti iz zemalja okruženja. Paradoks je što je i u tim zemljama prinos pšenice dobar. Da ćemo bolje živjeti, ponovo će nas uvjeravati u predizbornim kampanjama a narod kao narod ne diže glas. Neki bi rekli, dok ima ovaca biće i vune.