Pozlaćeno čanče

Paradoksalno, pregač oko bedara bilo je pozlaćeno čanče za sakupljanje milostinje, poklon od cara koji je nekoć bio njegov učenik.

 

 

Jedne noći spremi se da spava među ruševinama jednog drevnog manastira, kad je opazio lopova koji ga je uhodio, skriven iza jednog stuba.

 

“Evo ti, uzmi”, rekao je Nagarđuna, pružajućimu čanče. “Tako me nećeš buditi kad zaspim.”

 

Lopov je zgrabio čanče i pobjegao, da bi se, međutim, vratio sljedećeg jutra s čančetom i jednim zahtjevom: “Kada si mi sinoć tako darežljivo poklonio ovo čanče, učinio si da se osjetim veoma bijedno. Nauči me kako stvaraš bogatstvo koje ti omogućuje da imaš tu spokojnu distancu od materijalnih stvari.”

 

***

“Niko nam ne može oduzeti ono što nikada nismo prisvojili.” – Antoni de Melo