Nisu dovoljne samo riječi

 

“Učitelju, ti si me savjetovao da stalno ponavljam u mislima frazu, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu niti je bilo, niti je ima. Ja sam i dalje jednako usamljen kao što sam i prije bio. I šta sada da radim?”

 

Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – kašiku, čašu i svijeću – i upitao ga:

- “Reci mi, šta bi želio da imaš od ovih predmeta?”

- “Kašiku” – odvrati mladić.

- “Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.

- “Ja hoću kašiku. Ja hoću kašiku…” – ponovi učenik pet puta.

- “Eto, vidiš li”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš kašiku, ali je nećeš imati. Treba da pružiš ruku i da je uzmeš! Same riječi nisu dovoljne, treba nešto i da uradiš.”